У свакој шали има мало шале

Неостварено дете уписало оца на фудбал, карате, пливање и часове енглеског језика

Како је Страхиња објаснио, његов отац ће понедељком и петком ићи на фудбал, уторком и четвртком на карате, средом и недељом на пливање док је субота пре подне резервисана за енглески.

Страхиња Петровић (11), ученик четвртог разреда ОШ „Петар Кочић“ из Земуна, похвалио се својим другарима из разреда да је оца Срђана јуче уписао на пливање, истакавши притом да ће „Срђан морати да се добро организује како би пливање уклопио са фудбалом, каратеом и часовима енглеског на које од раније иде“.

Како је Страхиња објаснио, његов отац ће понедељком и петком ићи на фудбал, уторком и четвртком на карате, средом и недељом на пливање док је субота пре подне резервисана за енглески.

– Све активности, осим енглеског, су увече тако да има довољно времена и да ради и да се одмори. Напоменуо сам тати да ништа од овога не сме да утиче на његов посао и да ће, уколико попусти у фирми, нечега морати да се одрекне – изјавио је овај малишан за Њуз.

– Пошто тата није могао сам да се одлучи који спорт му највише лежи, уписао сам га на ова три па ћемо временом видети за шта има највише талента и на то ћемо се фокусирати. Ја сам лично био више за тенис, а не за карате, али сам му допустио да један спорт сам изабере. Трудим се да не вршим пресију на њега када су у питању резултати, међутим, ако сада не положи за зелени појас у понедељак продајемо кимоно и купујемо рекет – додао је Страхиња.

-Што се енглеског, тиче то је нешто без чега се данас не може. Видим да се труди, иде му, баш је пре неки дан пред свим мојим друговима рецитовао песму на енглеском и био је баш супер – рекао је поносни син.

Страхиња каже да је њему јако жао што због силних обавеза у школи не стиже да се посвети неком хобију, али да га испуњава то што је свом оцу, за разлику од многих његових другова, омогућио максималне услове да се оствари на свим пољима.

Извор: http://www.6yka.com/novost/63403/neostvareno-dijete-upisalo-oca-na-fudbal-karate-plivanje-i-casove-engleskog-jezika

Слика: http://www.huffingtonpost.com/2013/05/01/father-son-relationships-dad-raising-boy_n_3186191.html

Advertisements

Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес?

Када и на који начин технологија заиста доприноси процесу учења?

САМР модел др Рубена Пуентедуре је одличан оквир за размишљање о технологији и начинима на које она може бити најбоље искоришћена за преобликовање процеса учења  и стварање образовних ситуација које не би биле могуће без технологије. То је оквир који наставник може да користи када жели да процени и оцени технологију коју употребљава (или планира да употреби) у својој учионици.

САМР модел се састоји од 4 нивоа: супституције, аугментације, модификације и редефиниције. На доњој слици приказан је САМР модел и његова веза са ревидираном Блумовом таксономијом.

samr bloom

Како да утврдимо на ком нивоу је конкретна наставна активност?

Најједноставнији поступак би био САМР ток. Кликните на слику, крените од зеленог правоугаоника и одговорите на питања…

SAMR flow chart

За додатно појашњење овог оквира погледајте видео „САМР модел у 120 секунди“.

Квалитет који у наставни процес уноси (ефикасно и смислено) интегрисана технологија резултовао је, између осталог, и поновним ревидирањем Блумове тексономије (оригинал погледајте на http://www.educatorstechnology.com/2014/08/new-blooms-taxonomy-poster-for-teachers.html?m=1).

blumova digitalna taksonomija

Изузетно корисно и важно штиво за сваког наставника свакако је и  документ „Учење за 21. век: рубрике за планирање и процену активности учења“.

Под термином Активност учења сматра се сваки задатак на којем ученици раде у склопу наставних активности. То може бити вежба у трајању од једног наставног часа или пројекат који обухвата наставне и ваннаставне активности.

„Учење за 21. век: рубрике за планирање и процену активности учења“ описује шест кључних места учења у 21. веку, од којих свако представља важну вештину коју ученици треба да развију:

* сарадња
* надограђивање знања
* саморегулисаност
* решавање реалних проблема и иновација
* коришћење информационих и комуникационих технологија у учењу
* способност комуникације

Срећан почетак нове, технологијом испуњене школске године 🙂

Наставник (ни)је рефлексивни практичар

Рефлексивно подучавање је процес у коме наставник непрестано преиспитује сопствену праксу, размишља о ономе што у учионици чини, зашто то чини и какве ефекте његов начин подучавања има на изградњу знања ученика. На рефлексивно подучавање можемо да гледамо као на процес самопосматрања и самоевалуације.

Сакупљањем информација о ономе што се у учионици дешава, те анализирањем и евалуирањем тих информација, наставник уочава и процењује сопствену праксу, као  и личне ставове, који се у основи те праксе налазе.  Овакав однос према свом позиву може да доведе до промена и унапређења рада наставника. Наставите са читањем

Управљање комплексним променама

Управљање комплeксним променама захтева присуство пет компоненти – визије, вештина, подстицаја, ресурса и акционог плана.

upravljanje komplaksnom promenom

Web огласне табле

Панои су присутни у свакој учионици и још увек важе као одлично средство за постављање различитих садржаја везаних за процес или резултате учења. Но, варијетети елемената које на њих можемо да поставимо имају јасне лимите.

Са Web огласним таблама ствари стоје битно другачије. Осим текста и слика, на овим паноима своје место налазе видео-записи и линкови ка важним садржајима. Доступност им је повећана на 24/7/365 и померена из учионице, па је, самим тим, многоструко увећан број људи који их могу видети. Нон-стоп доступност омогућава и продужене ефекте учења – повратак наставним материјалима и ван школе. Аутори елемената приказаних на паноу их могу, у сваком тренутку, додатно уредити, исправити словне грешке, променити слике… Родитељи могу уживати у продуктима рада своје деце, али и имати увид у области којима се њихова деца баве.

Идеје за употребу Web огласних табли можете погледати на доњој слици.

padlet u ucionici ideje

Коју год Web огласну таблу да изаберете, нећете погрешити. Моје омиљене су Padlet  и Lino. О још неколико бесплатних огласних табли можете прочитати на Вебциклопедијиној страници Стикери.

Да ли је кључ (ипак) у нашим рукама?

Размишљајући о саморегулисаном учењу (погледајте чланак Постоји ли пут до саморегулисаног учења?) и трагајући за оним што о овој теми имају да кажу други наставници,  наишла сам на текст који се, у општим цртама, бави поређењем педагогије и андрагогије. Кликните на доњу слику и погледајте како педагогија и андрагогија описују своју циљну групу.

педагогија и андрагогија

Наставите са читањем

Постоји ли пут до саморегулисаног учења?

„У најширем смислу, саморегулисано учење јесте процес у коме појединци преузимају иницијативу, са или без помоћи других, у дијагностиковању сопствене потребе за учењем, формулишу циљеве учења, идентификују људске и материјалне ресурсе за учење, бирају и имплементирају одговарајуће стратегије учења, и процењују исходе учења.“ (Knowles, 1975, стр. 18)

Да ли је саморегулисано учење наших ђака утопија, немогућа мисија или, ипак, остварива идеја која може да заживи у српским школама? Могу ли наставници да утичу на развој једне овако сложене појаве?

Наставите са читањем