Нушић на Новим технологијама у образовању 2016 – конференцији и сајму

ccivc6cuuaakdtm

Треће издање балканске верзије Bett-а одиграло се у Белекспо центру у Београду, 26. и 27. фебруара 2016. године. Добре карактеристике претходних издања ове конференције су задржане (бесплатан улаз, актуелне теме, реномирани предавачи, сајамски излагачи са најновијом расположивом образовном технологијом). Не само да су добре ствари задржане, већ су и надограђене са неколико елемената који су овај догађај (најзначајнији овакве врсте на Балкану) подигли на виши ниво:

  • укључено је предшколско образовање
  • сајамска понуда је обогаћена са преко 20 фирми из Велике Британије (међу њима је било финалиста овогодишњег Bett-а)
  • повећан је број иностраних, али и предавача из Србије
  • код великог дела посетилаца пробуђена је жеља да поседују способност клонирања и телепортације

Програм конференције:

Програм конференције био је организован на две бине и у две сале. Бине СПЕЈС и ЕНТЕР налазиле су се у ограђеном делу сајамске дворане, док су сале ИНСЕРТ и АЛТ биле на првом спрату хотела Холидеј Ин.

Бина СПЕЈС била је централно место Конференције. Говорници, почевши од Министра просвете, преко Амбасадора Велике Британије, па све до предавача из иностранства и представника великих компанија (Oracle, Intel), бавили су се темама од општег значаја за образовање у читавом свету. Представљање нових иницијатива, размена искустава, наглашавање значаја инклузивног образовања и сарадње међу наставницима, истицање значаја дигиталне компетентности наставника, користи од раног програмирања за успех младих у будућности, само је део онога што се, у оквиру главног дела програма могло чути.

Snimak ekrana (91)

Између осталог, на централној бини било је речи о редефинисању наставе информатике на глобалном нивоу, а посебно о потреби да се, са погледа на конкретну технологију пређе на концепте. Технологија се толико брзо мења да је бесмислено кројити наставне планове према тренутном ступњу развоја у овој сфери.

Snimak ekrana (96)

Свакако је било интересантно слушати Мајлса Берија и његово излагање о регрутацији читавог британског друштва да нови курикулум наставе информатике успешно започне живот у школама. Познато је да је Велика Британија увела информатику у обавезно образовање од 5. године живота ученика, без обзира што се само 26% британских наставника изјаснило као компетентно да курикулум спроведе. Новине су уведене са јасним ставом Владе да новца за стручно усавршавање наставника нема. Да би се превазишао овај проблем оформљени су неформални центри и групе наставника којима је могуће обратити се за савет. Наиме, Велика Британија зна какве младе људе жели да има за 15-20 година, да би, пре свега, остала конкурентна у светској економији.

Snimak ekrana (95)

Бина ЕНТЕР је била место на коме су домаћи и инострани наставници представљали своју (добру) праксу. Чини се да ни један наставни предмет није био изостављен. Понекад је било невероватно спојити оно о чему су предавачи говорили са општом сликом нашег образовног система. За мене је то био још један доказ да унутрашња мотивација наставника  има непроцењиву вредност. На жалост, то није довољно на општем нивоу.

Нарочито је било интересантно упоредити професионално искуство и ангажман наставника из иностранства и наших наставника. Деца су свуда у свету иста, али изгледа да не препознајемо да је и време у коме живимо такође исто.

Snimak ekrana (92)

О потреби и значају укључивања што већег броја наставника из образовног система Републике Србије у ширење добре праксе одговорног и смисленог коришћења технологије у настави и учењу говори не само програм на бини ENTER, већ и #uključise кампања МПНТР. Током оба конференцијска дана, на штанду МПНТР, Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе РС било је могуће видети и чути наставнике како приказују сопствену добру праксу.

У сали ИНСЕРТ разговарало се о инклузивном образовању. Најјачи утисак је да су напори индивидуални, ограниченог домета, да изостаје системски приступ имплементацији добрих решења.

Snimak ekrana (94)

Због обимности понуде и обавеза, у салу АЛТ нисам стигла да одем. Као слика онога што се у њој дешавало може послужити званични програм Конференције.

Што се сајамског простора тиче, много тога се могло видети, чути, испробати. Од паметних табли, софтверских решења за управљање учењем, великог броја најразличитијих робота, 3D штампача, електронских уџбеника, па до асистивне технологије и Лего света. Бројне радионце су биле добро организоване и врло посећене.

sajam_3

Конференцији је присуствовало седам наставника наше школе:

  • Миља Зец, наставница разредне наставе
  • Јадранка Бежановић Совиљ, наставница ликовне културе
  • Јелена Барага Вулићевић, дефектолог
  • Ивана Јокић, наставница енглеског језика
  • Сања Булат, наставница физике
  • Верица Арула, наставница српског језика
  • Катарина Алексић, наставница информатике

Нушићевци нису били само посматрачи:

  • у петак, 26.02., у 11.30 часова у сали Инсерт (инклузивно образовање) Верица Арула и Катарина Алексић, заједно са колегиницом Ивом Урдаревић, наставницом еглеског језика из Средње школе за децу са оштећеним слухом „Стефан Дечански“, одржале су предавање „Комуницирамо уз ИКТ“. Представиле су успешну и вишедимензионалну сарадњу школе Нушић и Дечански и апаловале на доносиоце одлука да преиспитају одлуку по којој деца оштећеног слуха имају наставу информатике само у првом разреду средње школе.

Snimak ekrana (89)

  • у петак, 26.02., у 14.30 часова на бини ЕНТЕР Верица Арула и Катарина Алексић, заједно са Миленом Зиндовић, архитектом, представиле су наставни пројекат „Градитељке Београда“. Публика је сазнала како је један наставни пројекат наставио да живи и после завршетка предвиђених наставних активности и, на тај начин, укључио нове генерације ученика у причу о Београду, женама архитектама и женском питању у Србији.

Snimak ekrana (90)

  • у суботу, 27.02., у 16 часова на бини ЕНТЕР Катарина Алексић била је један од панелиста на тему Информатика у основним и средњим школама у Србији

panel

 

Наша школа је имала представнике и у оквиру #uključise иицијативе МПНТР. Своје излагање на штанду МПНТР, Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе РС имале су:

  • Сања Булат, која је говорила о употреби web 2.0 алата у интегративној настави
  • Катарина Алексић, која је, у тандему са Катарином Вељковић, наставницом информатике из Прве крагујевачке гимназије, представила потенцијал једноставног (BeeBot-а) и сложенијег (Lego) робота у функцији развоја логичког мишљења ученика, као и везу информатичких знања са знањима из других наставних предмета у распону од II до VIII разреда основне школе.

кајица

С обзиром на заиста велику понуду предавања, сви посетиоци Конференције са нестрпљењем очекују објављивање снимљеног видео материјала. Биће добро, у миру и уз кафу, погледати сва предавања.

Срећом, до тада имамо на располагању текстове званичних блогера Југе, Јелене, Уне, Владимира, Дејана, Николе и Славка.

За посебним закључком чини се да нема велике потребе.

После свега што је било могуће видети и чути, јасно је да живимо у доба својеврсног дигиталног Дарвинизма – изгледа да ће опстати само они дигитално најспособнији.

Advertisements

Дигитално спретно дете није и функционални корисник технологије

Лидија Краљ (@LidijaKralj), наставница математике из Великог Буковеца, врло, врло често објављује интересантне чланке, а ја их, исто толико често, ретвитујем. У даљем тексту је превод чланка Џеремија Олшена „Богата деца користе Интернет да напредују, а сиромашна деца га користе бесмислено“ (http://www.marketwatch.com/story/why-the-internet-did-zero-to-help-poor-american-kids-2015-03-17), који је Лидија недавно поделила на свом Фејсбук профилу. Читајући га, помислила сам колико је истина оно што ми, наставници информатике непрестано наглашавамо – дигитално спретно дете није и функционални корисник технологије! Размишљамо ли, на друштвеном нивоу, о нашој деци у дигиталној стварности? Или све препуштамо родитељима?

Дакле, чланак из MarketWatch-а:

Знање је јефтино. Неколико притисака на паметни телефон и свако може да урони у дела Платона и Ајнштајна, погледа предавања на Харварду или Принстону, или да потражи рецепт за пицу са кором од карфиола, без трошења иједног јединог пенија. Ипак, поред свих ових чуда, свог богатства насталог зато што су информације бесплатне, Интернет је учинио мало да побољша изгледе сиромашне деце која одрастају у Америци, каже Роберт Путнем у својој новој књизи „Наша деца: Амерички сан у кризи“.

Социјална и мобилна технологија, каже он, не чини готово ништа да побољша друштвену мобилност. „Није дошло до уједначавања правила игре у смислу превазилажења разлика између богате и сиромашне деце“, рекао је Путнем MarketWatch-у. „Иако то није кривица ове технологије – или деце“, додаје он.

Путнемово истраживање покушава да открије зашто су разлике између могућности/прилика богате и сиромашне деце у САД толико порасле од 1950-их, и како су промене у структури породице, те географска и социјално-класна сегрегација погоршале проблем.

Што се тиче технологије, већина деце коју Путнем описује у књизи поседује паметне телефоне, али они најсиромашнији имају тенденцију да користе уређаје „на потпуно различите, бесмислене начине“, рекао је он. „Није да је то њихова кривица.“

„У поређењу са својим сиромашнијим вршњацима, млади из горњег сталежа (и њихови родитељи) чешће користе Интернет за послове, образовање, политички и друштвени ангажман, информације о здрављу и актуелним догађајима, а мање за забаву и рекреацију“, Путнем пише. „Богатији Американци користе Интернет на начин који побољшава мобилност, док сиромашнији, мање образовани Американци, обично користе Интернет на начин који то не омогућава.“

Ово не значи да богатија деца користе своје паметне телефоне да гледају предавања о термодинамици. Она такође проводе доста времена на Интернету четујући, играјући игрице и гледајући Ју-Тјуб видео-снимке. Али, пошто друштвене мреже имају тенденцију да одражавају социјалне мреже у реалном животу, богатија деца имају дигитални контакт са више људи који им могу помоћи у унапређивању свог образовања и каријера. (Родитељи из горње петине економске хијерархије имају 20% до 25% више пријатеља него родитељи из доње петине, и они познају људе из далеко далеко ширег спектра занимања, показале су студије.)

У ствари, социјалне везе богатих могу бити још важније у времену у коме свако слободно може преузети све информације на свету, каже Путнем. „Само зато што тинејџери могу добити приступ технологији која може да их повеже са било ким, било где не значи да они имају једнак приступ знању и једнаке могућности.“

Технологија која своди све светске информације на јединице и нуле може погоршати поделу на оне који имају и оне који немају, каже Путнем. „У најмању руку, чини се вероватније да ће Интернет, у овом тренутку своје еволуције, продубити јаз између могућности/прилика за сиромашне и богате, него да ће га затворити.“

На самом крају, Весна Опавски (@VesnaOpavsky)…

VO

New Technologies in Education

Галерија

Ова галерија садржи 11 фотографија.

Originally posted on Innovative Education in Serbia:
? New Technologies in Education – conference that brought together many stakeholders, was held on 27 and 28 February in Belexport Center in Belgrade. Among the many exhibitors Microsoft has participated, on whose…

Програмирање робота и ствари у настави информатике – видеоконференција за наставнике

ЧАСОПИС ЗА НАСТАВНИКЕ "Партнер у учењу"

Са жељом да помогне информисање и професионално оснаживање наставника информатике и наставника техничког образовања у светској недељи програмирања Мајкрософт организује видеоконференцију за наставнике са темом „Увод у програмирање робота и ствари и настава о основним концептима ове две теме, са практичним примерима“. Настава на ову тему може и треба да буде организована ученицима старијих разреда основне школе и млађих разреда средње школе.

Наставник Катарина Вељковић из Политехничке школе у Крагујевцу ће представити увод у програмирање Лего робота и Лего програмски језик, а наставник Светлана Радловачки из Школског центра Никола Тесла Вршац ће представити програмирање ствари уз помоћ врло јефтиног Ардуино контролера (наручује се преко интернета за десетак долара) у програмском језику C#.

Видеоконференција ће бити одржана у понедељак 8. децембра 2014. године од 20h. За све учеснике који желе да се прикључе видеоконференцији, моли се да се у термину од 19h до 20h прикључе проби видеоконференције, да би подесили своје…

View original post 14 more words