Како проценити информације пронађене онлајн

Теорија каже…

Процена ваљаности информација на Интернету није једноставан задатак чак ни за одрасле.

Опште препоруке за вредновање Интернет извора, осим здравог разума и претходног образовног искуства корисника, обухватају постављање сета питања чији одговори воде ка утемељеном закључку о поузданости информација.

Пре него што донесе суд о тачности и употребљивости информација пронађених онлајн,  одговоран корисник Интернета мора да размисли о питањима[1] која се тичу:

  • Публике којој је сајт намењен
  • Аутора
  • Тачности / прецизности
  • Објективности
  • Актуелности
  • Интернет адресе

Публика

  • Којој публици је намењен веб-сајт? Академској? Широј јавности? Школској деци?
  • Да ли се аутор на одговарајући начин обраћа циљној групи?
  • Да ли је садржај сајта релевантан за мој задатак или истраживање?

Аутор

  • Да ли је јасно ко је аутор? Ако је аутор изабрао да остане анониман, морам се запитати „зашто?“.
  • Да ли је аутор особа која је стручњак у својој области?
  • Ако није, да ли постоји довољно информација на основу којих могу да установим ауторов кредибилитет?
  • Да ли је аутор квалификован да пише о овој теми?
  • Да ли могу да пронађем референце везане за овог аутора негде другде?
  • Да ли је аутор повезан са академском институцијом или неком кредибилном организацијом?

Ако је информација део часописа или другог онлајн издања, питам се:

  • Да ли је назив публикације очигледан?
  • Да ли постоје контакт подаци и страница About (о сајту / аутору)?
  • Да ли је назначено име издавача?
  • Да ли изгледа као стручна публикација?
  • Да ли је сајт повезан са неким брендом?
  • Да ли се други сајтови референцирају на посматрани сајт?

Тачност / прецизност

  • Да ли је текст без правописних грешака?
  • Да ли је текст стилски и граматички исправно написан?
  • Да ли је садржај рецензиран?
  • Да ли је постоји библиографија аутора?
  • Да ли су цитирани извори поуздани и да ли их је могуће верификовати?
  • Да ли је методологија истраживања адекватно објашњена?

Објективност

  • Да ли је аутор представио објективне аргументе или јасно аргументује пристрасно мишљење?
  • Да ли су истражена различита гледишта?
  • Да ли је то лични сајт? Да ли су изражена лична мишљења / ставови?
  • Да ли је сајт део комерцијалне организације, политичке партије или организације са одређеном агендом? Ако јесте, треба обратити пажњу на мотиве за објављивање информација.
  • Да ли веб сајт промовише пристрасна гледишта?

Ажурност

  • Да ли је видљиво када је информација објављена?
  • Да ли је информација актуелна (није застарела)?
  • Да ли могу да утврдим колико често се ажурира сајт?
  • Да ли су линкови на сајту актуелни и да ли раде?

URL (веб адреса) сајта

Увек треба да погледам URL (веб адресу) сајта. Име домена може помоћи да утврдим да ли је информацију објавио кредибилан извор.

Домени попут .edu, .gov, .ac, .org могу се сматрати за поузданије од личних блогова или комерцијалних сајтова.

Пракса каже…

На жалост, и поред свих наведених „алата“, није могуће дати ученицима потпуно прецизна упутства која ће им обезбедидити да са потпуном сигурношћу утврде да ли је неки садржај пронађен на Интернету поуздан или не. Узрок пре свега лежи у „образовном неискуству“ млађе популације. Оно је вишеструко ометајући фактор. Млади људи немају довољна ИКТ знања, а нису ни довољно опште образовани.

Да би ученици освестили значај и усвојили праксу критичког односа према садржајима на Интернету, важно их је често постављати и водити кроз образовне ситуације које захтевају проналажење и вредновање информација пронађених на светској мрежи.

Сетимо се да пројектна настава подразумева бављење једном темом дужи временски период и са више аспеката. Потрага за информацијама саставни је део истраживања о теми наставног пројекта. Узраст ученика детерминише врсту и обим помоћи коју наставник пружа.

На млађем основношколском узрасту, пожељно је да наставник укаже на поуздане онлајн изворе и упути ученике да баш на тим веб-местима траже потребне информације.

На старијем основношколском узрасту наставник може дати ученицима више „истраживачке слободе“ уколико их наоружа алатима за процену ваљаности онлајн извора информација. Како су ученици на овом узрасту још увек јако млади и недовољно образовани, наставник (или стручњак из области на коју се тема наставног пројекта односи) мора пружити адекватну повратну информацију о резултатима истраживања (пронађеним информацијама). Захваљујући ИКТ-у, ове повратне информације могу бити дате ученицима правовремено и, на тај начин, могу утицати на формирање критичког мишљења и општег става ученика о овом питању.

У средњем образовању, а посебно на академским студијама, наставници морају подстицати ученике да буду не само корисници постојећих, већ и креатори информација које се налазе на Интернету. Посебну пажњу треба обратити на организовану израду страница Википедије (српски језик, ћирилично писмо).

Добро би било промовисати праксу креирања лекција чији би циљ био ојачавање способности ученика да евалуирају интернет изворе. Такве  лекције, постављене онлајн и јавно доступне, помогле би младим људима у њиховим каснијој академској и професионалној каријери.

[1] http://www.ed.ac.uk/information-services/library-museum-gallery/finding-resources/library-databases/databases-overview/evaluating-websites

Advertisements