Пројектна настава кроз наставу информатике

Не верујем да у основној школи постоји наставни предмет који задовољава све захтеве образовања за живот у 21. веку, а да, ни милиметар, не одступи од званичног плана и програма. Осим информатике, наравно! 🙂

Образовни системи наше планете грчевито смишљају праве начине да оспособе младе људе за живот у времену у коме су непрестана прилагођавања, решавање проблема  и коришћење (нових и непознатих) технологија свакодневица. У том смислу, фокус наставе прелази са наставног садржаја на развој компетенција ученика.

Када се говори о образовању заснованом на компетенцијама, пројектна настава се издваја као најпожељнија наставна метода која би морала да нађе место у образовном животу сваке школе.

PN1

Пројектну наставу можемо посматрати као сложену активност, кишобран под којим су испреплетане многе наставне методе, од којих се две посебно издвајају.

PN2

 Учење засновано на истрази (учење засновано на питањима)

Истрагу можемо да дефинишемо као „потрагу за истином, информацијама или знањем“. Учење засновано на истрази почиње постављањем питања, наставља са истраживањем и завршава се проналажењем решења, доношењем разуманих закључака, одговарајуће одлука, или применом нових знања или вештина. Ова наставна метода се често користи за истраживање суштинских питања као што су: Да ли су сви људи рођени слободни? Да ли је демократија идеалан начин да се организује друштво?

UcenjeZasnovanoNaIstrazi

Проблемска настава

Проблемска настава поставља пред ученике стварни проблем из живота који треба истражити и за који треба предложити могућа решења. Све врсте реалних животних проблема могу бити повод за проблемску наставу. Пронађена решења се могу тестирати и о њима се може расправљати. Примери могућих проблема јесу Како обезбедити најбољу негу старих лица у њиховим домовима? Како да убедимо тинејџере да се здраво хране?

Оба наставне методе се фокусирају на развијање вештина за решавања проблема, критичко мишљење и обраду информација. Оне дају најбоље резултате када су почетна питања/проблеми довољно отворени (одговор није могуће наћи једноставним укуцавањем у претраживач) и када ученици раде у малим тимовима или групама. Ове две методе су уско повезане и често се преклапају. Изузетно је важно имати на уму да у оба приступа нема нужно тачних и нетачних одговора. Свако решење може имати мане и врлине, а ученици морају да их анализирају и процењују.

PN3Одговор на питање да ли је смислено употребити технологију у конкретним пројектним активностима треба потражити у чланку Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес?

Руку на срце, добро осмишљена пројектна настава тешко да се може реализовати без технологије. У било којој од три пројектне фазе (Иницијација, имплементација и евалуација) техногогија има важну улогу.

PN4

Пример употребљене Трело табле у фази иницијације пројектне наставе https://trello.com/b/P2AboL03.

Пример употребе OneNote алата за освртање ученика на процес учења https://sway.com/D5tW7uWvyWNLVmrE.

Excel форме су одличан начин за прикупљање повратних информација од ученика у фази евалуације пројекта.

Упутство за рад у алату за приказ резултата пројекта налази се у чланку Office Sway – једноставан, алегантан и још увек расте.

Да ли ће наставник информатике обучавати ученике за рад у текст процесору на произвољном тексту или ће одабрати да то буде текст везан за имплементацију конкретног наставног пројекта који се реализује у школи, питање је сарадње међу наставницима и одлуке да школа буде једно тело. Иста логика се односи на израду веб-сајтова, рад у Web 2.0 алатима, креирање мултимедијалних продуката или програмирање.

PN5

Пројектна настава даје Информатици садржај, даје смисао техникама, развија критичко мишљење, унапређује дигиталну и информатичку писменост ученика и омогућава креирање дигиталних производа за познату публику/наручиоца. Другим наставним предметима, часови информатике могу бити база за израду дигиталних продуката који сведоче о раду ученика на пројектним задацима.

У оквиру наставе Информатике, ученици могу да развијају трансферзалне компетеције попут оне за решавање проблема, целоживотно учење, сарадњу, предузетништво…

Презентацију о пројектној настави кроз наставу информатике са XXXI СПЕЦИЈАЛИЗОВАНОГ СТРУЧНОГ СКУПА НАСТАВНИКА РАЧУНАРСТВА И ИНФОРМАТИКЕ можете погледати на http://www.slideshare.net/kajcebg/ss-43633289.

Advertisements

Office Sway – једноставан, елегантан и још увек расте

Sway је нова Microsoft Office апликација која омогућава корисницима да, у било које време и на било ком уређају, забележе своје идеје, визуелизују их и поделе на друштвеним мрежама или са пријатељима.

Иако је Sway апликација која је у развоју, корисницима је пружена могућност да креирају атрактивне дигиталне записе и пошаљу информацију о утисцима Sway тиму (опција Feedback).

Начин рада при креирању бесконачног платна са основним визуелним елементима погледајте у видео-запису (на српском језику):

Sway је врло згодан за представљање резултата пројеката учења, рефлексију ученика на процес учења, промоцију идеја… Погледајте два примера:

OneNote прича о програмирању https://sway.com/D5tW7uWvyWNLVmrE

OneNote in eTextbook story – ICIE 2014, Paris-France: July 7-10th, 2014y https://sway.com/hBOgWmObsvtf6oxj

О филозофији аутора Sway-а прочитајте на http://blogs.office.com/2014/12/10/sway-philosophy/.

Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес?

Када и на који начин технологија заиста доприноси процесу учења?

САМР модел др Рубена Пуентедуре је одличан оквир за размишљање о технологији и начинима на које она може бити најбоље искоришћена за преобликовање процеса учења  и стварање образовних ситуација које не би биле могуће без технологије. То је оквир који наставник може да користи када жели да процени и оцени технологију коју употребљава (или планира да употреби) у својој учионици.

САМР модел се састоји од 4 нивоа: супституције, аугментације, модификације и редефиниције. На доњој слици приказан је САМР модел и његова веза са ревидираном Блумовом таксономијом.

samr bloom

Како да утврдимо на ком нивоу је конкретна наставна активност?

Најједноставнији поступак би био САМР ток. Кликните на слику, крените од зеленог правоугаоника и одговорите на питања…

SAMR flow chart

За додатно појашњење овог оквира погледајте видео „САМР модел у 120 секунди“.

Квалитет који у наставни процес уноси (ефикасно и смислено) интегрисана технологија резултовао је, између осталог, и поновним ревидирањем Блумове тексономије (оригинал погледајте на http://www.educatorstechnology.com/2014/08/new-blooms-taxonomy-poster-for-teachers.html?m=1).

blumova digitalna taksonomija

Изузетно корисно и важно штиво за сваког наставника свакако је и  документ „Учење за 21. век: рубрике за планирање и процену активности учења“.

Под термином Активност учења сматра се сваки задатак на којем ученици раде у склопу наставних активности. То може бити вежба у трајању од једног наставног часа или пројекат који обухвата наставне и ваннаставне активности.

„Учење за 21. век: рубрике за планирање и процену активности учења“ описује шест кључних места учења у 21. веку, од којих свако представља важну вештину коју ученици треба да развију:

* сарадња
* надограђивање знања
* саморегулисаност
* решавање реалних проблема и иновација
* коришћење информационих и комуникационих технологија у учењу
* способност комуникације

Срећан почетак нове, технологијом испуњене школске године 🙂

Наставник (ни)је рефлексивни практичар

Рефлексивно подучавање је процес у коме наставник непрестано преиспитује сопствену праксу, размишља о ономе што у учионици чини, зашто то чини и какве ефекте његов начин подучавања има на изградњу знања ученика. На рефлексивно подучавање можемо да гледамо као на процес самопосматрања и самоевалуације.

Сакупљањем информација о ономе што се у учионици дешава, те анализирањем и евалуирањем тих информација, наставник уочава и процењује сопствену праксу, као  и личне ставове, који се у основи те праксе налазе.  Овакав однос према свом позиву може да доведе до промена и унапређења рада наставника. Наставите са читањем

Управљање комплексним променама

Управљање комплeксним променама захтева присуство пет компоненти – визије, вештина, подстицаја, ресурса и акционог плана.

upravljanje komplaksnom promenom

Web огласне табле

Панои су присутни у свакој учионици и још увек важе као одлично средство за постављање различитих садржаја везаних за процес или резултате учења. Но, варијетети елемената које на њих можемо да поставимо имају јасне лимите.

Са Web огласним таблама ствари стоје битно другачије. Осим текста и слика, на овим паноима своје место налазе видео-записи и линкови ка важним садржајима. Доступност им је повећана на 24/7/365 и померена из учионице, па је, самим тим, многоструко увећан број људи који их могу видети. Нон-стоп доступност омогућава и продужене ефекте учења – повратак наставним материјалима и ван школе. Аутори елемената приказаних на паноу их могу, у сваком тренутку, додатно уредити, исправити словне грешке, променити слике… Родитељи могу уживати у продуктима рада своје деце, али и имати увид у области којима се њихова деца баве.

Идеје за употребу Web огласних табли можете погледати на доњој слици.

padlet u ucionici ideje

Коју год Web огласну таблу да изаберете, нећете погрешити. Моје омиљене су Padlet  и Lino. О још неколико бесплатних огласних табли можете прочитати на Вебциклопедијиној страници Стикери.

Да ли је кључ (ипак) у нашим рукама?

Размишљајући о саморегулисаном учењу (погледајте чланак Постоји ли пут до саморегулисаног учења?) и трагајући за оним што о овој теми имају да кажу други наставници,  наишла сам на текст који се, у општим цртама, бави поређењем педагогије и андрагогије. Кликните на доњу слику и погледајте како педагогија и андрагогија описују своју циљну групу.

педагогија и андрагогија

Наставите са читањем