Како проценити информације пронађене онлајн

Теорија каже…

Процена ваљаности информација на Интернету није једноставан задатак чак ни за одрасле.

Опште препоруке за вредновање Интернет извора, осим здравог разума и претходног образовног искуства корисника, обухватају постављање сета питања чији одговори воде ка утемељеном закључку о поузданости информација.

Пре него што донесе суд о тачности и употребљивости информација пронађених онлајн,  одговоран корисник Интернета мора да размисли о питањима[1] која се тичу:

  • Публике којој је сајт намењен
  • Аутора
  • Тачности / прецизности
  • Објективности
  • Актуелности
  • Интернет адресе

Публика

  • Којој публици је намењен веб-сајт? Академској? Широј јавности? Школској деци?
  • Да ли се аутор на одговарајући начин обраћа циљној групи?
  • Да ли је садржај сајта релевантан за мој задатак или истраживање?

Аутор

  • Да ли је јасно ко је аутор? Ако је аутор изабрао да остане анониман, морам се запитати „зашто?“.
  • Да ли је аутор особа која је стручњак у својој области?
  • Ако није, да ли постоји довољно информација на основу којих могу да установим ауторов кредибилитет?
  • Да ли је аутор квалификован да пише о овој теми?
  • Да ли могу да пронађем референце везане за овог аутора негде другде?
  • Да ли је аутор повезан са академском институцијом или неком кредибилном организацијом?

Ако је информација део часописа или другог онлајн издања, питам се:

  • Да ли је назив публикације очигледан?
  • Да ли постоје контакт подаци и страница About (о сајту / аутору)?
  • Да ли је назначено име издавача?
  • Да ли изгледа као стручна публикација?
  • Да ли је сајт повезан са неким брендом?
  • Да ли се други сајтови референцирају на посматрани сајт?

Тачност / прецизност

  • Да ли је текст без правописних грешака?
  • Да ли је текст стилски и граматички исправно написан?
  • Да ли је садржај рецензиран?
  • Да ли је постоји библиографија аутора?
  • Да ли су цитирани извори поуздани и да ли их је могуће верификовати?
  • Да ли је методологија истраживања адекватно објашњена?

Објективност

  • Да ли је аутор представио објективне аргументе или јасно аргументује пристрасно мишљење?
  • Да ли су истражена различита гледишта?
  • Да ли је то лични сајт? Да ли су изражена лична мишљења / ставови?
  • Да ли је сајт део комерцијалне организације, политичке партије или организације са одређеном агендом? Ако јесте, треба обратити пажњу на мотиве за објављивање информација.
  • Да ли веб сајт промовише пристрасна гледишта?

Ажурност

  • Да ли је видљиво када је информација објављена?
  • Да ли је информација актуелна (није застарела)?
  • Да ли могу да утврдим колико често се ажурира сајт?
  • Да ли су линкови на сајту актуелни и да ли раде?

URL (веб адреса) сајта

Увек треба да погледам URL (веб адресу) сајта. Име домена може помоћи да утврдим да ли је информацију објавио кредибилан извор.

Домени попут .edu, .gov, .ac, .org могу се сматрати за поузданије од личних блогова или комерцијалних сајтова.

Пракса каже…

На жалост, и поред свих наведених „алата“, није могуће дати ученицима потпуно прецизна упутства која ће им обезбедидити да са потпуном сигурношћу утврде да ли је неки садржај пронађен на Интернету поуздан или не. Узрок пре свега лежи у „образовном неискуству“ млађе популације. Оно је вишеструко ометајући фактор. Млади људи немају довољна ИКТ знања, а нису ни довољно опште образовани.

Да би ученици освестили значај и усвојили праксу критичког односа према садржајима на Интернету, важно их је често постављати и водити кроз образовне ситуације које захтевају проналажење и вредновање информација пронађених на светској мрежи.

Сетимо се да пројектна настава подразумева бављење једном темом дужи временски период и са више аспеката. Потрага за информацијама саставни је део истраживања о теми наставног пројекта. Узраст ученика детерминише врсту и обим помоћи коју наставник пружа.

На млађем основношколском узрасту, пожељно је да наставник укаже на поуздане онлајн изворе и упути ученике да баш на тим веб-местима траже потребне информације.

На старијем основношколском узрасту наставник може дати ученицима више „истраживачке слободе“ уколико их наоружа алатима за процену ваљаности онлајн извора информација. Како су ученици на овом узрасту још увек јако млади и недовољно образовани, наставник (или стручњак из области на коју се тема наставног пројекта односи) мора пружити адекватну повратну информацију о резултатима истраживања (пронађеним информацијама). Захваљујући ИКТ-у, ове повратне информације могу бити дате ученицима правовремено и, на тај начин, могу утицати на формирање критичког мишљења и општег става ученика о овом питању.

У средњем образовању, а посебно на академским студијама, наставници морају подстицати ученике да буду не само корисници постојећих, већ и креатори информација које се налазе на Интернету. Посебну пажњу треба обратити на организовану израду страница Википедије (српски језик, ћирилично писмо).

Добро би било промовисати праксу креирања лекција чији би циљ био ојачавање способности ученика да евалуирају интернет изворе. Такве  лекције, постављене онлајн и јавно доступне, помогле би младим људима у њиховим каснијој академској и професионалној каријери.

[1] http://www.ed.ac.uk/information-services/library-museum-gallery/finding-resources/library-databases/databases-overview/evaluating-websites

Advertisements

Пројектна настава кроз наставу информатике

Не верујем да у основној школи постоји наставни предмет који задовољава све захтеве образовања за живот у 21. веку, а да, ни милиметар, не одступи од званичног плана и програма. Осим информатике, наравно! 🙂

Образовни системи наше планете грчевито смишљају праве начине да оспособе младе људе за живот у времену у коме су непрестана прилагођавања, решавање проблема  и коришћење (нових и непознатих) технологија свакодневица. У том смислу, фокус наставе прелази са наставног садржаја на развој компетенција ученика.

Када се говори о образовању заснованом на компетенцијама, пројектна настава се издваја као најпожељнија наставна метода која би морала да нађе место у образовном животу сваке школе.

PN1

Пројектну наставу можемо посматрати као сложену активност, кишобран под којим су испреплетане многе наставне методе, од којих се две посебно издвајају.

PN2

 Учење засновано на истрази (учење засновано на питањима)

Истрагу можемо да дефинишемо као „потрагу за истином, информацијама или знањем“. Учење засновано на истрази почиње постављањем питања, наставља са истраживањем и завршава се проналажењем решења, доношењем разуманих закључака, одговарајуће одлука, или применом нових знања или вештина. Ова наставна метода се често користи за истраживање суштинских питања као што су: Да ли су сви људи рођени слободни? Да ли је демократија идеалан начин да се организује друштво?

UcenjeZasnovanoNaIstrazi

Проблемска настава

Проблемска настава поставља пред ученике стварни проблем из живота који треба истражити и за који треба предложити могућа решења. Све врсте реалних животних проблема могу бити повод за проблемску наставу. Пронађена решења се могу тестирати и о њима се може расправљати. Примери могућих проблема јесу Како обезбедити најбољу негу старих лица у њиховим домовима? Како да убедимо тинејџере да се здраво хране?

Оба наставне методе се фокусирају на развијање вештина за решавања проблема, критичко мишљење и обраду информација. Оне дају најбоље резултате када су почетна питања/проблеми довољно отворени (одговор није могуће наћи једноставним укуцавањем у претраживач) и када ученици раде у малим тимовима или групама. Ове две методе су уско повезане и често се преклапају. Изузетно је важно имати на уму да у оба приступа нема нужно тачних и нетачних одговора. Свако решење може имати мане и врлине, а ученици морају да их анализирају и процењују.

PN3Одговор на питање да ли је смислено употребити технологију у конкретним пројектним активностима треба потражити у чланку Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес?

Руку на срце, добро осмишљена пројектна настава тешко да се може реализовати без технологије. У било којој од три пројектне фазе (Иницијација, имплементација и евалуација) техногогија има важну улогу.

PN4

Пример употребљене Трело табле у фази иницијације пројектне наставе https://trello.com/b/P2AboL03.

Пример употребе OneNote алата за освртање ученика на процес учења https://sway.com/D5tW7uWvyWNLVmrE.

Excel форме су одличан начин за прикупљање повратних информација од ученика у фази евалуације пројекта.

Упутство за рад у алату за приказ резултата пројекта налази се у чланку Office Sway – једноставан, алегантан и још увек расте.

Да ли ће наставник информатике обучавати ученике за рад у текст процесору на произвољном тексту или ће одабрати да то буде текст везан за имплементацију конкретног наставног пројекта који се реализује у школи, питање је сарадње међу наставницима и одлуке да школа буде једно тело. Иста логика се односи на израду веб-сајтова, рад у Web 2.0 алатима, креирање мултимедијалних продуката или програмирање.

PN5

Пројектна настава даје Информатици садржај, даје смисао техникама, развија критичко мишљење, унапређује дигиталну и информатичку писменост ученика и омогућава креирање дигиталних производа за познату публику/наручиоца. Другим наставним предметима, часови информатике могу бити база за израду дигиталних продуката који сведоче о раду ученика на пројектним задацима.

У оквиру наставе Информатике, ученици могу да развијају трансферзалне компетеције попут оне за решавање проблема, целоживотно учење, сарадњу, предузетништво…

Презентацију о пројектној настави кроз наставу информатике са XXXI СПЕЦИЈАЛИЗОВАНОГ СТРУЧНОГ СКУПА НАСТАВНИКА РАЧУНАРСТВА И ИНФОРМАТИКЕ можете погледати на http://www.slideshare.net/kajcebg/ss-43633289.

Office Sway – једноставан, елегантан и још увек расте

Sway је нова Microsoft Office апликација која омогућава корисницима да, у било које време и на било ком уређају, забележе своје идеје, визуелизују их и поделе на друштвеним мрежама или са пријатељима.

Иако је Sway апликација која је у развоју, корисницима је пружена могућност да креирају атрактивне дигиталне записе и пошаљу информацију о утисцима Sway тиму (опција Feedback).

Начин рада при креирању бесконачног платна са основним визуелним елементима погледајте у видео-запису (на српском језику):

Sway је врло згодан за представљање резултата пројеката учења, рефлексију ученика на процес учења, промоцију идеја… Погледајте два примера:

OneNote прича о програмирању https://sway.com/D5tW7uWvyWNLVmrE

OneNote in eTextbook story – ICIE 2014, Paris-France: July 7-10th, 2014y https://sway.com/hBOgWmObsvtf6oxj

О филозофији аутора Sway-а прочитајте на http://blogs.office.com/2014/12/10/sway-philosophy/.

Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес?

Када и на који начин технологија заиста доприноси процесу учења?

САМР модел др Рубена Пуентедуре је одличан оквир за размишљање о технологији и начинима на које она може бити најбоље искоришћена за преобликовање процеса учења  и стварање образовних ситуација које не би биле могуће без технологије. То је оквир који наставник може да користи када жели да процени и оцени технологију коју употребљава (или планира да употреби) у својој учионици.

САМР модел се састоји од 4 нивоа: супституције, аугментације, модификације и редефиниције. На доњој слици приказан је САМР модел и његова веза са ревидираном Блумовом таксономијом.

samr bloom

Како да утврдимо на ком нивоу је конкретна наставна активност?

Најједноставнији поступак би био САМР ток. Кликните на слику, крените од зеленог правоугаоника и одговорите на питања…

SAMR flow chart

За додатно појашњење овог оквира погледајте видео „САМР модел у 120 секунди“.

Квалитет који у наставни процес уноси (ефикасно и смислено) интегрисана технологија резултовао је, између осталог, и поновним ревидирањем Блумове тексономије (оригинал погледајте на http://www.educatorstechnology.com/2014/08/new-blooms-taxonomy-poster-for-teachers.html?m=1).

blumova digitalna taksonomija

Изузетно корисно и важно штиво за сваког наставника свакако је и  документ „Учење за 21. век: рубрике за планирање и процену активности учења“.

Под термином Активност учења сматра се сваки задатак на којем ученици раде у склопу наставних активности. То може бити вежба у трајању од једног наставног часа или пројекат који обухвата наставне и ваннаставне активности.

„Учење за 21. век: рубрике за планирање и процену активности учења“ описује шест кључних места учења у 21. веку, од којих свако представља важну вештину коју ученици треба да развију:

* сарадња
* надограђивање знања
* саморегулисаност
* решавање реалних проблема и иновација
* коришћење информационих и комуникационих технологија у учењу
* способност комуникације

Срећан почетак нове, технологијом испуњене школске године 🙂

Web огласне табле

Панои су присутни у свакој учионици и још увек важе као одлично средство за постављање различитих садржаја везаних за процес или резултате учења. Но, варијетети елемената које на њих можемо да поставимо имају јасне лимите.

Са Web огласним таблама ствари стоје битно другачије. Осим текста и слика, на овим паноима своје место налазе видео-записи и линкови ка важним садржајима. Доступност им је повећана на 24/7/365 и померена из учионице, па је, самим тим, многоструко увећан број људи који их могу видети. Нон-стоп доступност омогућава и продужене ефекте учења – повратак наставним материјалима и ван школе. Аутори елемената приказаних на паноу их могу, у сваком тренутку, додатно уредити, исправити словне грешке, променити слике… Родитељи могу уживати у продуктима рада своје деце, али и имати увид у области којима се њихова деца баве.

Идеје за употребу Web огласних табли можете погледати на доњој слици.

padlet u ucionici ideje

Коју год Web огласну таблу да изаберете, нећете погрешити. Моје омиљене су Padlet  и Lino. О још неколико бесплатних огласних табли можете прочитати на Вебциклопедијиној страници Стикери.

Југослава Лулић о драми у виртуелном свету

„Да ли вам се десило да вас понесе нека тема и да причате својим ученицима о њој, потпуно посвећено и занесено, а они вас у тишини, пажљиво  (не) слушају? И да након тога, једини коментар који добијете од своје стрпљиве публике буде: “Ово је јако досадно!”?“

Ако су вас Југине речи „пронашле“, прочитајте остатак њеног (одличног) текста на овој вези и покушајте да, на сличан начин „омогућите ученицима да, не само тематски, него и визуелно, искуствено, што више уроне у свет, епоху коју изучавамо“.

НАЦРТ СМЕРНИЦА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ УЛОГЕ ИКТ У ОБРАЗОВАЊУ – 20. вебинар Заједнице

Позивамо Вас на јавну расправу о документу  Смернице за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању која ће бити одржана у четвртак, 27. јуна 2013. године,  од  19:30  до 21:00 часова, у Вебинар-клубу.

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године препознаје значај и улогу нових технологија за унапређивање образовног система. Међутим, због комплексности питања успешне интеграције ИКТ у систем образовања, као и чињенице да до сада нису израђени документи који би помогли у формулисању образовне политике у овој области, Национални просветни савет (НПС) је иницирао израду документа Смернице за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању (Смернице). НПС је првенствено желео овим документом да створи ослонац за квалитетнији рад у процесу доношења одлука и утврђивања аката из своје надлежности.За сагледавање једног овако сложеног питања и дефинисање своје улоге у читавом систему потребно је било прићи теми шире и темељније. С обзиром на ово, позивамо Вас да се укључите у јавну расправу и дате своје примедбе и предлоге за даље побољшање овог важног развојног документа.

Нацрт Смерница можете преузети са сајта Националног просветног савета www.nps.gov.rs

Јавна расправа ће бити одржана од 10. до 30. јуна 2013. године.
Примедбе, предлози и сугестије достављају се у форми обрасца  нa овом линку.

Детаљније о вебинару прочитајте овде.

Текст преузет са http://eduobr.blogspot.com.