Наставник (ни)је рефлексивни практичар

Рефлексивно подучавање је процес у коме наставник непрестано преиспитује сопствену праксу, размишља о ономе што у учионици чини, зашто то чини и какве ефекте његов начин подучавања има на изградњу знања ученика. На рефлексивно подучавање можемо да гледамо као на процес самопосматрања и самоевалуације.

Сакупљањем информација о ономе што се у учионици дешава, те анализирањем и евалуирањем тих информација, наставник уочава и процењује сопствену праксу, као  и личне ставове, који се у основи те праксе налазе.  Овакав однос према свом позиву може да доведе до промена и унапређења рада наставника.

У том смислу, рефлексивно подучавање је вид стручног усавршавања које почиње у наставниковој учионици.

Најважнији елементи рефлексивне праксе су:

  • Започињање процеса рефлесије

    • Одговарање на питања о различитим аспектима сопствене праксе

    • Вођење дневника рада

    • “Давање савета” (наставник саветује самог себе – савети за преживљавање)

    • Извођење акционих истраживања

    • Снимање часова и анализа

    • Проучавање научне и стручне литературе

    • Присећање и анализирање сопствених искустава из школе

    • Дискутовање са ученицима (повратна информација)

    • Дељење искуства са колегама

  • Следећи кораци

    • Размишљање

    • Разговор

    • Проучавање литературе

    • Постављање питања

  • Закључак

Зашто је рефлексија важна

Много наставника већ размишља о свом раду и разговара са колегама о томе. У зборници се често чује „Час ми је одлично прошао“ или „Мислим да ме учиници нису разумели, нису схватили оно што сам планирао/ла да усвоје“ или „Ученици су данас били немогући“.

У сваком случају, без додатног времена проведеног у осврту на оно што се у учионици догодило, наставник брзоплето може да донесе закључке о одржаном часу (базиране нпр. на ономе што је, код најгласнијих ученика приметио/ла). Рефлексивно подучавање подразумева далеко систематичнији процес прикупљања, бележења и анализирања наставникових и ученичких утисака и размишљања. Само такав приступ може довести до жељене промене.

Ако је час био успешан, наставник може да га опише и размисли о узроцима његове успешности.

Ако ученици нису разумели оно што је требало да усвоје, наставник мора да размисли о начину свог рада и узроцима који су изазвали неразумевање код ученика.

Ако је понашање ученика на часу било непримерено, наставник треба да размисли шта су ученици радили, када су то радили и зашто?

Започињање процеса рефлексије

Наставник може започети процес рефлексије као одговор на конкретан проблем или као потребу да дубље сагледа сопствену праксу. Може да се фокусира на конкретно одељење или да планира будућу праксу (нпр. како да се избори са дисциплинским проблемима или како да уведе технологију у своју наставу).

У сваком случају, први корак је сакупљање информација о ономе што се у учионици дешава. То се може чинити на више начина, од којих издвајам:

Вођење дневника рада

То је најједноставнији начин за отпочињање процеса рефлексије јер је потпуно личан. После часа, наставник треба да запише шта се догађало, да опише своје и ученичке реакције и осећања. Велика је вероватноћа да ће овакав осврт довести до промишљања о ономе што се догодило. Писање дневника не подразумева стриктну динамику бележења.

Дељење искуства са колегама

Наставник може да позове колегу да присуствују његовом часу. То је шанса да се, на још један начин, фокусира на оне елементе свог рада на које жели да се осврне. На овај начин се могу добити вредне информације. На пример, наставник може да замоли колегу да прати и записује који ученици највише доприносе часу, који се обрасци интеракције јављају, како се грешке превазилазе…

Снимање часова и анализа

Видео или аудио снимци часа могу да буду извор изузетно важних података за рефлексију.

  • Аудио снимци су врло корисни у анализи начина на који наставник предаје/задаје задатке/објашњава.

    • Колико говорим?

    • О чему?

    • Да ли су инструкције и објашњења јасни?

    • Колико времена додељујем ученицима за изношење њихових ставова?

    • Како одговарам на питања ученика, како коментаришем њигове ставове?

  • Видео снимци су одличан начин за анализирање понашања самог наставника.

    • Коме се обраћам?

    • Како прилазим ученицима?

Дискутовање са ученицима

Наставник може да пита своје ученике за мишљење о ономе што се на часовима дешава. Њихова мишљења и запажања  дају нову димензију наставниковом погледу на сопствену праксу.

Следећи кораци

Када прикупи информације о ономе што се у учионици дешава, наставник треба да:

  • Размисли (Можда је уочио нешто чега раније није био свестан или су га изненадила мишљења ученика, па ће га то довести до идеја за промену праксе.)

  • Разговара (Кроз разговор са колегом/пријатељем чије мишљење цени, наставник може да дође до идеја како да ради другачије.)

  • Проучава литературу (Понекад је потребно сазнати нешто више из области која нас занима. Постоји много сајтова за наставнике на којима се налазе чланци са дискусијама о бројним темама везаним за наставу. Библиотека такође може да буде добро место за ову активност.)

  • Поставља питања (Питања се могу поставити на сајтовима или у часописима за наставнике, а могу се и организовати састанци са наставницима из окружења.)

Закључак

Рефлексивна настава је цикличан процес. У оном тренутку када наставник имплементира промене, нови циклус рефлексије и евалуације започиње.

  • Шта радим?

  • Зашто ово радим?

  • Колико је то ефикасно?

  • Како реагују ученици?

  • Како могу да радим боље?

Као резултат рефлексије, наставник може да одлучи да, одређену ствар, ради на другачији начин или да констатује да је начин на који тренутно ради одличан, а то је управо оно што стручно усавршавање, у својој бити, јесте.

Извори:

Н.Буђевац, С. Јошић, Ј. Радишић, А. Бауцал: Наставник као рефлексивни практичар, приручник за наставнике

British Council

Advertisements

One thought on “Наставник (ни)је рефлексивни практичар

  1. Повратни пинг: Умне мапе и моћна питања | Био-блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s