Како проценити информације пронађене онлајн

Теорија каже…

Процена ваљаности информација на Интернету није једноставан задатак чак ни за одрасле.

Опште препоруке за вредновање Интернет извора, осим здравог разума и претходног образовног искуства корисника, обухватају постављање сета питања чији одговори воде ка утемељеном закључку о поузданости информација.

Пре него што донесе суд о тачности и употребљивости информација пронађених онлајн,  одговоран корисник Интернета мора да размисли о питањима[1] која се тичу:

  • Публике којој је сајт намењен
  • Аутора
  • Тачности / прецизности
  • Објективности
  • Актуелности
  • Интернет адресе

Публика

  • Којој публици је намењен веб-сајт? Академској? Широј јавности? Школској деци?
  • Да ли се аутор на одговарајући начин обраћа циљној групи?
  • Да ли је садржај сајта релевантан за мој задатак или истраживање?

Аутор

  • Да ли је јасно ко је аутор? Ако је аутор изабрао да остане анониман, морам се запитати „зашто?“.
  • Да ли је аутор особа која је стручњак у својој области?
  • Ако није, да ли постоји довољно информација на основу којих могу да установим ауторов кредибилитет?
  • Да ли је аутор квалификован да пише о овој теми?
  • Да ли могу да пронађем референце везане за овог аутора негде другде?
  • Да ли је аутор повезан са академском институцијом или неком кредибилном организацијом?

Ако је информација део часописа или другог онлајн издања, питам се:

  • Да ли је назив публикације очигледан?
  • Да ли постоје контакт подаци и страница About (о сајту / аутору)?
  • Да ли је назначено име издавача?
  • Да ли изгледа као стручна публикација?
  • Да ли је сајт повезан са неким брендом?
  • Да ли се други сајтови референцирају на посматрани сајт?

Тачност / прецизност

  • Да ли је текст без правописних грешака?
  • Да ли је текст стилски и граматички исправно написан?
  • Да ли је садржај рецензиран?
  • Да ли је постоји библиографија аутора?
  • Да ли су цитирани извори поуздани и да ли их је могуће верификовати?
  • Да ли је методологија истраживања адекватно објашњена?

Објективност

  • Да ли је аутор представио објективне аргументе или јасно аргументује пристрасно мишљење?
  • Да ли су истражена различита гледишта?
  • Да ли је то лични сајт? Да ли су изражена лична мишљења / ставови?
  • Да ли је сајт део комерцијалне организације, политичке партије или организације са одређеном агендом? Ако јесте, треба обратити пажњу на мотиве за објављивање информација.
  • Да ли веб сајт промовише пристрасна гледишта?

Ажурност

  • Да ли је видљиво када је информација објављена?
  • Да ли је информација актуелна (није застарела)?
  • Да ли могу да утврдим колико често се ажурира сајт?
  • Да ли су линкови на сајту актуелни и да ли раде?

URL (веб адреса) сајта

Увек треба да погледам URL (веб адресу) сајта. Име домена може помоћи да утврдим да ли је информацију објавио кредибилан извор.

Домени попут .edu, .gov, .ac, .org могу се сматрати за поузданије од личних блогова или комерцијалних сајтова.

Пракса каже…

На жалост, и поред свих наведених „алата“, није могуће дати ученицима потпуно прецизна упутства која ће им обезбедидити да са потпуном сигурношћу утврде да ли је неки садржај пронађен на Интернету поуздан или не. Узрок пре свега лежи у „образовном неискуству“ млађе популације. Оно је вишеструко ометајући фактор. Млади људи немају довољна ИКТ знања, а нису ни довољно опште образовани.

Да би ученици освестили значај и усвојили праксу критичког односа према садржајима на Интернету, важно их је често постављати и водити кроз образовне ситуације које захтевају проналажење и вредновање информација пронађених на светској мрежи.

Сетимо се да пројектна настава подразумева бављење једном темом дужи временски период и са више аспеката. Потрага за информацијама саставни је део истраживања о теми наставног пројекта. Узраст ученика детерминише врсту и обим помоћи коју наставник пружа.

На млађем основношколском узрасту, пожељно је да наставник укаже на поуздане онлајн изворе и упути ученике да баш на тим веб-местима траже потребне информације.

На старијем основношколском узрасту наставник може дати ученицима више „истраживачке слободе“ уколико их наоружа алатима за процену ваљаности онлајн извора информација. Како су ученици на овом узрасту још увек јако млади и недовољно образовани, наставник (или стручњак из области на коју се тема наставног пројекта односи) мора пружити адекватну повратну информацију о резултатима истраживања (пронађеним информацијама). Захваљујући ИКТ-у, ове повратне информације могу бити дате ученицима правовремено и, на тај начин, могу утицати на формирање критичког мишљења и општег става ученика о овом питању.

У средњем образовању, а посебно на академским студијама, наставници морају подстицати ученике да буду не само корисници постојећих, већ и креатори информација које се налазе на Интернету. Посебну пажњу треба обратити на организовану израду страница Википедије (српски језик, ћирилично писмо).

Добро би било промовисати праксу креирања лекција чији би циљ био ојачавање способности ученика да евалуирају интернет изворе. Такве  лекције, постављене онлајн и јавно доступне, помогле би младим људима у њиховим каснијој академској и професионалној каријери.

[1] http://www.ed.ac.uk/information-services/library-museum-gallery/finding-resources/library-databases/databases-overview/evaluating-websites

Advertisements

Нушић на Новим технологијама у образовању 2016 – конференцији и сајму

ccivc6cuuaakdtm

Треће издање балканске верзије Bett-а одиграло се у Белекспо центру у Београду, 26. и 27. фебруара 2016. године. Добре карактеристике претходних издања ове конференције су задржане (бесплатан улаз, актуелне теме, реномирани предавачи, сајамски излагачи са најновијом расположивом образовном технологијом). Не само да су добре ствари задржане, већ су и надограђене са неколико елемената који су овај догађај (најзначајнији овакве врсте на Балкану) подигли на виши ниво:

  • укључено је предшколско образовање
  • сајамска понуда је обогаћена са преко 20 фирми из Велике Британије (међу њима је било финалиста овогодишњег Bett-а)
  • повећан је број иностраних, али и предавача из Србије
  • код великог дела посетилаца пробуђена је жеља да поседују способност клонирања и телепортације

Програм конференције:

Програм конференције био је организован на две бине и у две сале. Бине СПЕЈС и ЕНТЕР налазиле су се у ограђеном делу сајамске дворане, док су сале ИНСЕРТ и АЛТ биле на првом спрату хотела Холидеј Ин.

Бина СПЕЈС била је централно место Конференције. Говорници, почевши од Министра просвете, преко Амбасадора Велике Британије, па све до предавача из иностранства и представника великих компанија (Oracle, Intel), бавили су се темама од општег значаја за образовање у читавом свету. Представљање нових иницијатива, размена искустава, наглашавање значаја инклузивног образовања и сарадње међу наставницима, истицање значаја дигиталне компетентности наставника, користи од раног програмирања за успех младих у будућности, само је део онога што се, у оквиру главног дела програма могло чути.

Snimak ekrana (91)

Између осталог, на централној бини било је речи о редефинисању наставе информатике на глобалном нивоу, а посебно о потреби да се, са погледа на конкретну технологију пређе на концепте. Технологија се толико брзо мења да је бесмислено кројити наставне планове према тренутном ступњу развоја у овој сфери.

Snimak ekrana (96)

Свакако је било интересантно слушати Мајлса Берија и његово излагање о регрутацији читавог британског друштва да нови курикулум наставе информатике успешно започне живот у школама. Познато је да је Велика Британија увела информатику у обавезно образовање од 5. године живота ученика, без обзира што се само 26% британских наставника изјаснило као компетентно да курикулум спроведе. Новине су уведене са јасним ставом Владе да новца за стручно усавршавање наставника нема. Да би се превазишао овај проблем оформљени су неформални центри и групе наставника којима је могуће обратити се за савет. Наиме, Велика Британија зна какве младе људе жели да има за 15-20 година, да би, пре свега, остала конкурентна у светској економији.

Snimak ekrana (95)

Бина ЕНТЕР је била место на коме су домаћи и инострани наставници представљали своју (добру) праксу. Чини се да ни један наставни предмет није био изостављен. Понекад је било невероватно спојити оно о чему су предавачи говорили са општом сликом нашег образовног система. За мене је то био још један доказ да унутрашња мотивација наставника  има непроцењиву вредност. На жалост, то није довољно на општем нивоу.

Нарочито је било интересантно упоредити професионално искуство и ангажман наставника из иностранства и наших наставника. Деца су свуда у свету иста, али изгледа да не препознајемо да је и време у коме живимо такође исто.

Snimak ekrana (92)

О потреби и значају укључивања што већег броја наставника из образовног система Републике Србије у ширење добре праксе одговорног и смисленог коришћења технологије у настави и учењу говори не само програм на бини ENTER, већ и #uključise кампања МПНТР. Током оба конференцијска дана, на штанду МПНТР, Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе РС било је могуће видети и чути наставнике како приказују сопствену добру праксу.

У сали ИНСЕРТ разговарало се о инклузивном образовању. Најјачи утисак је да су напори индивидуални, ограниченог домета, да изостаје системски приступ имплементацији добрих решења.

Snimak ekrana (94)

Због обимности понуде и обавеза, у салу АЛТ нисам стигла да одем. Као слика онога што се у њој дешавало може послужити званични програм Конференције.

Што се сајамског простора тиче, много тога се могло видети, чути, испробати. Од паметних табли, софтверских решења за управљање учењем, великог броја најразличитијих робота, 3D штампача, електронских уџбеника, па до асистивне технологије и Лего света. Бројне радионце су биле добро организоване и врло посећене.

sajam_3

Конференцији је присуствовало седам наставника наше школе:

  • Миља Зец, наставница разредне наставе
  • Јадранка Бежановић Совиљ, наставница ликовне културе
  • Јелена Барага Вулићевић, дефектолог
  • Ивана Јокић, наставница енглеског језика
  • Сања Булат, наставница физике
  • Верица Арула, наставница српског језика
  • Катарина Алексић, наставница информатике

Нушићевци нису били само посматрачи:

  • у петак, 26.02., у 11.30 часова у сали Инсерт (инклузивно образовање) Верица Арула и Катарина Алексић, заједно са колегиницом Ивом Урдаревић, наставницом еглеског језика из Средње школе за децу са оштећеним слухом „Стефан Дечански“, одржале су предавање „Комуницирамо уз ИКТ“. Представиле су успешну и вишедимензионалну сарадњу школе Нушић и Дечански и апаловале на доносиоце одлука да преиспитају одлуку по којој деца оштећеног слуха имају наставу информатике само у првом разреду средње школе.

Snimak ekrana (89)

  • у петак, 26.02., у 14.30 часова на бини ЕНТЕР Верица Арула и Катарина Алексић, заједно са Миленом Зиндовић, архитектом, представиле су наставни пројекат „Градитељке Београда“. Публика је сазнала како је један наставни пројекат наставио да живи и после завршетка предвиђених наставних активности и, на тај начин, укључио нове генерације ученика у причу о Београду, женама архитектама и женском питању у Србији.

Snimak ekrana (90)

  • у суботу, 27.02., у 16 часова на бини ЕНТЕР Катарина Алексић била је један од панелиста на тему Информатика у основним и средњим школама у Србији

panel

 

Наша школа је имала представнике и у оквиру #uključise иицијативе МПНТР. Своје излагање на штанду МПНТР, Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе РС имале су:

  • Сања Булат, која је говорила о употреби web 2.0 алата у интегративној настави
  • Катарина Алексић, која је, у тандему са Катарином Вељковић, наставницом информатике из Прве крагујевачке гимназије, представила потенцијал једноставног (BeeBot-а) и сложенијег (Lego) робота у функцији развоја логичког мишљења ученика, као и везу информатичких знања са знањима из других наставних предмета у распону од II до VIII разреда основне школе.

кајица

С обзиром на заиста велику понуду предавања, сви посетиоци Конференције са нестрпљењем очекују објављивање снимљеног видео материјала. Биће добро, у миру и уз кафу, погледати сва предавања.

Срећом, до тада имамо на располагању текстове званичних блогера Југе, Јелене, Уне, Владимира, Дејана, Николе и Славка.

За посебним закључком чини се да нема велике потребе.

После свега што је било могуће видети и чути, јасно је да живимо у доба својеврсног дигиталног Дарвинизма – изгледа да ће опстати само они дигитално најспособнији.

Дигитално спретно дете није и функционални корисник технологије

Лидија Краљ (@LidijaKralj), наставница математике из Великог Буковеца, врло, врло често објављује интересантне чланке, а ја их, исто толико често, ретвитујем. У даљем тексту је превод чланка Џеремија Олшена „Богата деца користе Интернет да напредују, а сиромашна деца га користе бесмислено“ (http://www.marketwatch.com/story/why-the-internet-did-zero-to-help-poor-american-kids-2015-03-17), који је Лидија недавно поделила на свом Фејсбук профилу. Читајући га, помислила сам колико је истина оно што ми, наставници информатике непрестано наглашавамо – дигитално спретно дете није и функционални корисник технологије! Размишљамо ли, на друштвеном нивоу, о нашој деци у дигиталној стварности? Или све препуштамо родитељима?

Дакле, чланак из MarketWatch-а:

Знање је јефтино. Неколико притисака на паметни телефон и свако може да урони у дела Платона и Ајнштајна, погледа предавања на Харварду или Принстону, или да потражи рецепт за пицу са кором од карфиола, без трошења иједног јединог пенија. Ипак, поред свих ових чуда, свог богатства насталог зато што су информације бесплатне, Интернет је учинио мало да побољша изгледе сиромашне деце која одрастају у Америци, каже Роберт Путнем у својој новој књизи „Наша деца: Амерички сан у кризи“.

Социјална и мобилна технологија, каже он, не чини готово ништа да побољша друштвену мобилност. „Није дошло до уједначавања правила игре у смислу превазилажења разлика између богате и сиромашне деце“, рекао је Путнем MarketWatch-у. „Иако то није кривица ове технологије – или деце“, додаје он.

Путнемово истраживање покушава да открије зашто су разлике између могућности/прилика богате и сиромашне деце у САД толико порасле од 1950-их, и како су промене у структури породице, те географска и социјално-класна сегрегација погоршале проблем.

Што се тиче технологије, већина деце коју Путнем описује у књизи поседује паметне телефоне, али они најсиромашнији имају тенденцију да користе уређаје „на потпуно различите, бесмислене начине“, рекао је он. „Није да је то њихова кривица.“

„У поређењу са својим сиромашнијим вршњацима, млади из горњег сталежа (и њихови родитељи) чешће користе Интернет за послове, образовање, политички и друштвени ангажман, информације о здрављу и актуелним догађајима, а мање за забаву и рекреацију“, Путнем пише. „Богатији Американци користе Интернет на начин који побољшава мобилност, док сиромашнији, мање образовани Американци, обично користе Интернет на начин који то не омогућава.“

Ово не значи да богатија деца користе своје паметне телефоне да гледају предавања о термодинамици. Она такође проводе доста времена на Интернету четујући, играјући игрице и гледајући Ју-Тјуб видео-снимке. Али, пошто друштвене мреже имају тенденцију да одражавају социјалне мреже у реалном животу, богатија деца имају дигитални контакт са више људи који им могу помоћи у унапређивању свог образовања и каријера. (Родитељи из горње петине економске хијерархије имају 20% до 25% више пријатеља него родитељи из доње петине, и они познају људе из далеко далеко ширег спектра занимања, показале су студије.)

У ствари, социјалне везе богатих могу бити још важније у времену у коме свако слободно може преузети све информације на свету, каже Путнем. „Само зато што тинејџери могу добити приступ технологији која може да их повеже са било ким, било где не значи да они имају једнак приступ знању и једнаке могућности.“

Технологија која своди све светске информације на јединице и нуле може погоршати поделу на оне који имају и оне који немају, каже Путнем. „У најмању руку, чини се вероватније да ће Интернет, у овом тренутку своје еволуције, продубити јаз између могућности/прилика за сиромашне и богате, него да ће га затворити.“

На самом крају, Весна Опавски (@VesnaOpavsky)…

VO

New Technologies in Education

Галерија

Ова галерија садржи 11 фотографија.

Originally posted on Innovative Education in Serbia:
? New Technologies in Education – conference that brought together many stakeholders, was held on 27 and 28 February in Belexport Center in Belgrade. Among the many exhibitors Microsoft has participated, on whose…

Пројектна настава кроз наставу информатике

Не верујем да у основној школи постоји наставни предмет који задовољава све захтеве образовања за живот у 21. веку, а да, ни милиметар, не одступи од званичног плана и програма. Осим информатике, наравно! 🙂

Образовни системи наше планете грчевито смишљају праве начине да оспособе младе људе за живот у времену у коме су непрестана прилагођавања, решавање проблема  и коришћење (нових и непознатих) технологија свакодневица. У том смислу, фокус наставе прелази са наставног садржаја на развој компетенција ученика.

Када се говори о образовању заснованом на компетенцијама, пројектна настава се издваја као најпожељнија наставна метода која би морала да нађе место у образовном животу сваке школе.

PN1

Пројектну наставу можемо посматрати као сложену активност, кишобран под којим су испреплетане многе наставне методе, од којих се две посебно издвајају.

PN2

 Учење засновано на истрази (учење засновано на питањима)

Истрагу можемо да дефинишемо као „потрагу за истином, информацијама или знањем“. Учење засновано на истрази почиње постављањем питања, наставља са истраживањем и завршава се проналажењем решења, доношењем разуманих закључака, одговарајуће одлука, или применом нових знања или вештина. Ова наставна метода се често користи за истраживање суштинских питања као што су: Да ли су сви људи рођени слободни? Да ли је демократија идеалан начин да се организује друштво?

UcenjeZasnovanoNaIstrazi

Проблемска настава

Проблемска настава поставља пред ученике стварни проблем из живота који треба истражити и за који треба предложити могућа решења. Све врсте реалних животних проблема могу бити повод за проблемску наставу. Пронађена решења се могу тестирати и о њима се може расправљати. Примери могућих проблема јесу Како обезбедити најбољу негу старих лица у њиховим домовима? Како да убедимо тинејџере да се здраво хране?

Оба наставне методе се фокусирају на развијање вештина за решавања проблема, критичко мишљење и обраду информација. Оне дају најбоље резултате када су почетна питања/проблеми довољно отворени (одговор није могуће наћи једноставним укуцавањем у претраживач) и када ученици раде у малим тимовима или групама. Ове две методе су уско повезане и често се преклапају. Изузетно је важно имати на уму да у оба приступа нема нужно тачних и нетачних одговора. Свако решење може имати мане и врлине, а ученици морају да их анализирају и процењују.

PN3Одговор на питање да ли је смислено употребити технологију у конкретним пројектним активностима треба потражити у чланку Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес?

Руку на срце, добро осмишљена пројектна настава тешко да се може реализовати без технологије. У било којој од три пројектне фазе (Иницијација, имплементација и евалуација) техногогија има важну улогу.

PN4

Пример употребљене Трело табле у фази иницијације пројектне наставе https://trello.com/b/P2AboL03.

Пример употребе OneNote алата за освртање ученика на процес учења https://sway.com/D5tW7uWvyWNLVmrE.

Excel форме су одличан начин за прикупљање повратних информација од ученика у фази евалуације пројекта.

Упутство за рад у алату за приказ резултата пројекта налази се у чланку Office Sway – једноставан, алегантан и још увек расте.

Да ли ће наставник информатике обучавати ученике за рад у текст процесору на произвољном тексту или ће одабрати да то буде текст везан за имплементацију конкретног наставног пројекта који се реализује у школи, питање је сарадње међу наставницима и одлуке да школа буде једно тело. Иста логика се односи на израду веб-сајтова, рад у Web 2.0 алатима, креирање мултимедијалних продуката или програмирање.

PN5

Пројектна настава даје Информатици садржај, даје смисао техникама, развија критичко мишљење, унапређује дигиталну и информатичку писменост ученика и омогућава креирање дигиталних производа за познату публику/наручиоца. Другим наставним предметима, часови информатике могу бити база за израду дигиталних продуката који сведоче о раду ученика на пројектним задацима.

У оквиру наставе Информатике, ученици могу да развијају трансферзалне компетеције попут оне за решавање проблема, целоживотно учење, сарадњу, предузетништво…

Презентацију о пројектној настави кроз наставу информатике са XXXI СПЕЦИЈАЛИЗОВАНОГ СТРУЧНОГ СКУПА НАСТАВНИКА РАЧУНАРСТВА И ИНФОРМАТИКЕ можете погледати на http://www.slideshare.net/kajcebg/ss-43633289.

Office Sway – једноставан, елегантан и још увек расте

Sway је нова Microsoft Office апликација која омогућава корисницима да, у било које време и на било ком уређају, забележе своје идеје, визуелизују их и поделе на друштвеним мрежама или са пријатељима.

Иако је Sway апликација која је у развоју, корисницима је пружена могућност да креирају атрактивне дигиталне записе и пошаљу информацију о утисцима Sway тиму (опција Feedback).

Начин рада при креирању бесконачног платна са основним визуелним елементима погледајте у видео-запису (на српском језику):

Sway је врло згодан за представљање резултата пројеката учења, рефлексију ученика на процес учења, промоцију идеја… Погледајте два примера:

OneNote прича о програмирању https://sway.com/D5tW7uWvyWNLVmrE

OneNote in eTextbook story – ICIE 2014, Paris-France: July 7-10th, 2014y https://sway.com/hBOgWmObsvtf6oxj

О филозофији аутора Sway-а прочитајте на http://blogs.office.com/2014/12/10/sway-philosophy/.

Програмирање робота и ствари у настави информатике – видеоконференција за наставнике

ЧАСОПИС ЗА НАСТАВНИКЕ "Партнер у учењу"

Са жељом да помогне информисање и професионално оснаживање наставника информатике и наставника техничког образовања у светској недељи програмирања Мајкрософт организује видеоконференцију за наставнике са темом „Увод у програмирање робота и ствари и настава о основним концептима ове две теме, са практичним примерима“. Настава на ову тему може и треба да буде организована ученицима старијих разреда основне школе и млађих разреда средње школе.

Наставник Катарина Вељковић из Политехничке школе у Крагујевцу ће представити увод у програмирање Лего робота и Лего програмски језик, а наставник Светлана Радловачки из Школског центра Никола Тесла Вршац ће представити програмирање ствари уз помоћ врло јефтиног Ардуино контролера (наручује се преко интернета за десетак долара) у програмском језику C#.

Видеоконференција ће бити одржана у понедељак 8. децембра 2014. године од 20h. За све учеснике који желе да се прикључе видеоконференцији, моли се да се у термину од 19h до 20h прикључе проби видеоконференције, да би подесили своје…

View original post 14 more words