Како проценити информације пронађене онлајн

Теорија каже…

Процена ваљаности информација на Интернету није једноставан задатак чак ни за одрасле.

Опште препоруке за вредновање Интернет извора, осим здравог разума и претходног образовног искуства корисника, обухватају постављање сета питања чији одговори воде ка утемељеном закључку о поузданости информација.

Пре него што донесе суд о тачности и употребљивости информација пронађених онлајн,  одговоран корисник Интернета мора да размисли о питањима[1] која се тичу: Наставите са читањем

Нушић на Новим технологијама у образовању 2016 – конференцији и сајму

ccivc6cuuaakdtm

Треће издање балканске верзије Bett-а одиграло се у Белекспо центру у Београду, 26. и 27. фебруара 2016. године. Добре карактеристике претходних издања ове конференције су задржане (бесплатан улаз, актуелне теме, реномирани предавачи, сајамски излагачи са најновијом расположивом образовном технологијом). Не само да су добре ствари задржане, већ су и надограђене са неколико елемената који су овај догађај (најзначајнији овакве врсте на Балкану) подигли на виши ниво:

  • укључено је предшколско образовање
  • сајамска понуда је обогаћена са преко 20 фирми из Велике Британије (међу њима је било финалиста овогодишњег Bett-а)
  • повећан је број иностраних, али и предавача из Србије
  • код великог дела посетилаца пробуђена је жеља да поседују способност клонирања и телепортације

Наставите са читањем

Дигитално спретно дете није и функционални корисник технологије

Лидија Краљ (@LidijaKralj), наставница математике из Великог Буковеца, врло, врло често објављује интересантне чланке, а ја их, исто толико често, ретвитујем. У даљем тексту је превод чланка Џеремија Олшена „Богата деца користе Интернет да напредују, а сиромашна деца га користе бесмислено“ (http://www.marketwatch.com/story/why-the-internet-did-zero-to-help-poor-american-kids-2015-03-17), који је Лидија недавно поделила на свом Фејсбук профилу. Читајући га, помислила сам колико је истина оно што ми, наставници информатике непрестано наглашавамо – дигитално спретно дете није и функционални корисник технологије! Размишљамо ли, на друштвеном нивоу, о нашој деци у дигиталној стварности? Или све препуштамо родитељима?

Наставите са читањем

New Technologies in Education

Галерија

Ова галерија садржи 11 фотографија.

Originally posted on Innovative Education in Serbia:
? New Technologies in Education – conference that brought together many stakeholders, was held on 27 and 28 February in Belexport Center in Belgrade. Among the many exhibitors Microsoft has participated, on whose…

Пројектна настава кроз наставу информатике

Не верујем да у основној школи постоји наставни предмет који задовољава све захтеве образовања за живот у 21. веку, а да, ни милиметар, не одступи од званичног плана и програма. Осим информатике, наравно! 🙂

Образовни системи наше планете грчевито смишљају праве начине да оспособе младе људе за живот у времену у коме су непрестана прилагођавања, решавање проблема  и коришћење (нових и непознатих) технологија свакодневица. У том смислу, фокус наставе прелази са наставног садржаја на развој компетенција ученика.

Када се говори о образовању заснованом на компетенцијама, пројектна настава се издваја као најпожељнија наставна метода која би морала да нађе место у образовном животу сваке школе.

PN1

Наставите са читањем

Office Sway – једноставан, елегантан и још увек расте

Sway је нова Microsoft Office апликација која омогућава корисницима да, у било које време и на било ком уређају, забележе своје идеје, визуелизују их и поделе на друштвеним мрежама или са пријатељима.

Иако је Sway апликација која је у развоју, корисницима је пружена могућност да креирају атрактивне дигиталне записе и пошаљу информацију о утисцима Sway тиму (опција Feedback).

Начин рада при креирању бесконачног платна са основним визуелним елементима погледајте у видео-запису (на српском језику):

Sway је врло згодан за представљање резултата пројеката учења, рефлексију ученика на процес учења, промоцију идеја… Погледајте два примера:

OneNote прича о програмирању https://sway.com/D5tW7uWvyWNLVmrE

OneNote in eTextbook story – ICIE 2014, Paris-France: July 7-10th, 2014y https://sway.com/hBOgWmObsvtf6oxj

О филозофији аутора Sway-а прочитајте на http://blogs.office.com/2014/12/10/sway-philosophy/.

Програмирање робота и ствари у настави информатике – видеоконференција за наставнике

ЧАСОПИС ЗА НАСТАВНИКЕ "Партнер у учењу"

Са жељом да помогне информисање и професионално оснаживање наставника информатике и наставника техничког образовања у светској недељи програмирања Мајкрософт организује видеоконференцију за наставнике са темом „Увод у програмирање робота и ствари и настава о основним концептима ове две теме, са практичним примерима“. Настава на ову тему може и треба да буде организована ученицима старијих разреда основне школе и млађих разреда средње школе.

Наставник Катарина Вељковић из Политехничке школе у Крагујевцу ће представити увод у програмирање Лего робота и Лего програмски језик, а наставник Светлана Радловачки из Школског центра Никола Тесла Вршац ће представити програмирање ствари уз помоћ врло јефтиног Ардуино контролера (наручује се преко интернета за десетак долара) у програмском језику C#.

Видеоконференција ће бити одржана у понедељак 8. децембра 2014. године од 20h. За све учеснике који желе да се прикључе видеоконференцији, моли се да се у термину од 19h до 20h прикључе проби видеоконференције, да би подесили своје…

View original post 14 more words

У свакој шали има мало шале

Неостварено дете уписало оца на фудбал, карате, пливање и часове енглеског језика

Како је Страхиња објаснио, његов отац ће понедељком и петком ићи на фудбал, уторком и четвртком на карате, средом и недељом на пливање док је субота пре подне резервисана за енглески.

Страхиња Петровић (11), ученик четвртог разреда ОШ „Петар Кочић“ из Земуна, похвалио се својим другарима из разреда да је оца Срђана јуче уписао на пливање, истакавши притом да ће „Срђан морати да се добро организује како би пливање уклопио са фудбалом, каратеом и часовима енглеског на које од раније иде“.

Како је Страхиња објаснио, његов отац ће понедељком и петком ићи на фудбал, уторком и четвртком на карате, средом и недељом на пливање док је субота пре подне резервисана за енглески.

– Све активности, осим енглеског, су увече тако да има довољно времена и да ради и да се одмори. Напоменуо сам тати да ништа од овога не сме да утиче на његов посао и да ће, уколико попусти у фирми, нечега морати да се одрекне – изјавио је овај малишан за Њуз.

– Пошто тата није могао сам да се одлучи који спорт му највише лежи, уписао сам га на ова три па ћемо временом видети за шта има највише талента и на то ћемо се фокусирати. Ја сам лично био више за тенис, а не за карате, али сам му допустио да један спорт сам изабере. Трудим се да не вршим пресију на њега када су у питању резултати, међутим, ако сада не положи за зелени појас у понедељак продајемо кимоно и купујемо рекет – додао је Страхиња.

-Што се енглеског, тиче то је нешто без чега се данас не може. Видим да се труди, иде му, баш је пре неки дан пред свим мојим друговима рецитовао песму на енглеском и био је баш супер – рекао је поносни син.

Страхиња каже да је њему јако жао што због силних обавеза у школи не стиже да се посвети неком хобију, али да га испуњава то што је свом оцу, за разлику од многих његових другова, омогућио максималне услове да се оствари на свим пољима.

Извор: http://www.6yka.com/novost/63403/neostvareno-dijete-upisalo-oca-na-fudbal-karate-plivanje-i-casove-engleskog-jezika

Слика: http://www.huffingtonpost.com/2013/05/01/father-son-relationships-dad-raising-boy_n_3186191.html

Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес?

Када и на који начин технологија заиста доприноси процесу учења?

САМР модел др Рубена Пуентедуре је одличан оквир за размишљање о технологији и начинима на које она може бити најбоље искоришћена за преобликовање процеса учења  и стварање образовних ситуација које не би биле могуће без технологије. То је оквир који наставник може да користи када жели да процени и оцени технологију коју употребљава (или планира да употреби) у својој учионици.

САМР модел се састоји од 4 нивоа: супституције, аугментације, модификације и редефиниције. На доњој слици приказан је САМР модел и његова веза са ревидираном Блумовом таксономијом.

samr bloom

Како да утврдимо на ком нивоу је конкретна наставна активност?

Најједноставнији поступак би био САМР ток. Кликните на слику, крените од зеленог правоугаоника и одговорите на питања…

SAMR flow chart

За додатно појашњење овог оквира погледајте видео „САМР модел у 120 секунди“.

Квалитет који у наставни процес уноси (ефикасно и смислено) интегрисана технологија резултовао је, између осталог, и поновним ревидирањем Блумове тексономије (оригинал погледајте на http://www.educatorstechnology.com/2014/08/new-blooms-taxonomy-poster-for-teachers.html?m=1).

blumova digitalna taksonomija

Изузетно корисно и важно штиво за сваког наставника свакако је и  документ „Учење за 21. век: рубрике за планирање и процену активности учења“.

Под термином Активност учења сматра се сваки задатак на којем ученици раде у склопу наставних активности. То може бити вежба у трајању од једног наставног часа или пројекат који обухвата наставне и ваннаставне активности.

„Учење за 21. век: рубрике за планирање и процену активности учења“ описује шест кључних места учења у 21. веку, од којих свако представља важну вештину коју ученици треба да развију:

* сарадња
* надограђивање знања
* саморегулисаност
* решавање реалних проблема и иновација
* коришћење информационих и комуникационих технологија у учењу
* способност комуникације

Срећан почетак нове, технологијом испуњене школске године 🙂

Наставник (ни)је рефлексивни практичар

Рефлексивно подучавање је процес у коме наставник непрестано преиспитује сопствену праксу, размишља о ономе што у учионици чини, зашто то чини и какве ефекте његов начин подучавања има на изградњу знања ученика. На рефлексивно подучавање можемо да гледамо као на процес самопосматрања и самоевалуације.

Сакупљањем информација о ономе што се у учионици дешава, те анализирањем и евалуирањем тих информација, наставник уочава и процењује сопствену праксу, као  и личне ставове, који се у основи те праксе налазе.  Овакав однос према свом позиву може да доведе до промена и унапређења рада наставника. Наставите са читањем